Sa VD direktorice „Druge osnovne škole“ u Budvi Anom Nikezić Martinović razgovarali smo o postignutim rezultatima sprovođenja obrazovne inkluzije djece i mladih sa smetnjama u razvoju, ali i izazovima sa kojima se suočavaju u dosadašnjem radu.
„Inkluzija nije teorija, ni definicija. Inkluzija je kad uhvatiš svog druga koji ima smetnje u razvoju za ruku i povedeš ga na školski odmor, u fiskulturnu salu, kada staneš sa njim u red i pomogneš mu da obuče jaknu“, kaže Olivera Kraljević iz Petrovca, majka Minje i Vanje, djece s autizmom. 
Profesorica razredne nastave u „Drugoj osnovnoj školi“ u Budvi Dragana Jelić kaže za „Krug mladih“ da je inkluzivno obrazovanje u Crnoj Gori još uvijek nepoznanica, veoma težak, zahtjevan i izazovan zadatak, sa kojim se susrela na samom početku rada - pa sve do danas.
„Oni nijesu drugačiji od nas, ali to ranije nijesam shvatao. To što ih mi tako doživljavamo, to je naš pogled na njih. Oni samo drugačije funkcionišu u odnosu na nas i često im je potrebna naša podrška, pomoć i razumijevanje. Nikako sažaljenje!“
Iako žive u istoj ulici, prijateljstvo između Jovane i Milice iz Budve počelo je u Udruženju „Puževa kućica“. Njihovi raniji susreti dešavali su se u tišini. Razmijenile bi poneki radoznali pogled i na tome se sve završavalo. Strahujući da bi mogla reći ili uraditi nešto što bi Milicu povrijedilo, Jovana se nije usuđivala da prva napravi korak. Milici se pak Jovana činila stranom i dalekom.
"Važno je za majke da razumiju da treba prije svega da pokušaju da brinu o sebi. To je možda jedan od glavnih zadataka. Briga o sebi. Ili prepustiti se nekome drugom da brine o nama. Teško je, posebno ako nismo navikli na to“, kazala je psiholog Ivana Mihović.
,,Inkluzija je poželjan koncept, ali se kod nas još uvijek ne sprovodi kako treba, već više pro forme, dok suština ostaje na individualnim kompetencijama i zalaganjima nastavnika", kaže za ,,Krug mladih" Jovanka Popović, profesorica razredne nastave u ,,Drugoj osnovnoj školi" u Budvi.
„Cilj inkluzije je da se dijete sa teškoćama u razvoju aktivno uključi u svoje školovanje i društvo, da bude prihvaćeno od svojih drugara, da ima mogućnost da izgradi prijateljstva i formira svoj socijalni život. Na ovaj način se izbjegava življenje u izolaciji“, kaže za „Krug mladih“ psiholog Ivana Mihović.
