Ljudi počinju da shvataju da djecu ne treba sažaljevati, već da im treba pružiti mogućnost da razviju svoje sposobnosti: da uče, druže se i rade. Prava naše djece se poštuju ukoliko se mi izborimo za njih – kaže Nataša Anastasov, predsjednica Udruženja „Puževa kućica“.
Nataša je mama dječaka sa teškoćama u razvoju. Smatra da je malo onih koji znaju da se inkluzija ne odnosi samo na škole, već i na svakodnevni život. Kaže da se problemi sa kojima se suočavaju, uglavnom odnose na neadekvatnu zdravstvenu zaštitu, nedostupno obrazovanje, nepostojanje socijalnih servisa podrške, pa sve do arhitektonskih barijera.
Ipak, raduju je pozitivni pomaci. Primjećuje da ljudi počinju da shvataju da djecu ne treba sažaljevati, već da im treba pružiti mogućnost da razviju svoje sposobnosti: da uče, druže se i rade.
“ Prava naše djece se poštuju ukoliko se mi – roditelji, izborimo za njih. Iskustvo u obrazovanju mog djeteta nije bilo naročito pozitivno, ali se i tu dešavaju pozitivne promjene. U pitanju je zahtjevan proces, u kom svi treba da učestvujemo“, kaže Anastasov.
Svog sina Vasiija, opisujuje kao socijalizovanog dječaka koji zna da pokaže i pruži ljubav.
„Njegova komunikacija je više neverbalna i najvećim dijelom otežana. Osobe iz okruženja koje ga poznaju i provode vrijeme sa njim shvataju šta želi i kako komunicira, ali to je uzak krug ljudi. Vasilije nije dovoljno shvaćen, jer je za razumijevanje i shvatanje potrebno puno truda i znanja“.
Pojašnjava da se iz tog razloga uglavnom druže sa prijateljima koji prihvataju Vasilija, ili koji imaju slične probleme u porodici.
„Smatram da se međusobno možemo najbolje razumjeti. Uz podršku „Puževe kućice“ i Resursnog centra „Podgorica“ lakše prevazilazimo sve poteškoće“, kaže naša sagovornica, hrabra mama Nataša Anastasov.